Prevodioca biramo kao i bilo kog drugog zanatliju, tesara, zubara, molera, advokata, klovna, vodoinstalatera, dadilju, isterivača duhova, uterivača dugova, veterinara ili frizera. Bio to prevod sa engleskog na srpski ili obratno, bilo da komuniciramo sa strancima ili našim ljudima, zanimaju nas tri stvari: cena, kvalitet i opšti dojam.
Prve dve stvari idu zajedno i ovise o prirodi posla. Ako nam je prevod potreban tek reda radi, da zadovoljimo formu ili da se napravimo važni pred mušterijama ili konkurencijom, treba tražiti najjeftinije rešenje. Kakav takav prevodilac. Prevod sa srpskog na engleski često moze da završi i klinac iz naselja koji možda nema odgovarajući rečnik niti vlada kodeksom književnog ili tehničkog jezika, ali ima sluh za duh govornog jezika pokupljen iz filmova i serija.
Za sve ozbiljnije slučajeve, gde će prevedeno možda neko i čitati, neko kome je jezik na koji je tekst preveden maternji i ko je čak upućen u tematiku, potreban je ozbiljan, profesionalan prevod da ostavi lep utisak i ulije poverenje.
U prevodilačkom svetu ne važi uvek pravilo koliko para toliko muzike. Velike firme najčešće jesu stekle svoje reputacije iskustvom i dugogodišnjim valjanim radom. Ali kako raste promet raste i opasnost da se prevodi proizvode mehanički i da opada kvalitet.
Treba imati na umu da u velikim firmama osim troškova samog prevoda imamo i troškove organizacije, administracije i infrastrukture, pa su i cene veće. Sa manjim firmama i samostalnim profesionalnim prevodiocima u većini slučajeva dobija se isti ili bolji kvalitet za manje novca.
Kod nas i dalje važi pravilo da se više veruje živoj reči nekog koga poznajemo nego reklami. Besplatnoj reklami, drugim rečima, verujemo više nego plaćenoj. Tu dolazimo do treće stavke, opšteg dojma. Nakon cene i kvaliteta zanima nas kakvi su ljudi sa kojima radimo. Kakvi su kao ljudi. Ma koliko naivno zvučalo, od presudnog značaja kada biramo prevodioca jeste dopada li nam se čovek. Dopada li nam se i možemo li mu verovati. Naročito je bitan opšti dojam gde priroda posla pretpostavlja dugogodišnju saradnju. Sa prijatnim ljudima lakši je prosto i posao i život.
Valja takođe birati firmice i ljude po mogućnosti iz komšiluka. U svakom slučaju što su u većoj blizini to bolje. Na taj način se jača zajednica kojoj neposredno pripadamo. Te ljude srećemo i na ulici i samim tim oni će osećati veću obavezu prema nama. Moraće obema nogama stati iza posla koji su obavili za nas. Ako nas povezuje samo telefon, na telefon se isuviše lako ne javljati.
Prevodioci su i dalje ljudi, i biće ljudi još neko vreme. Kompjuterima taj posao još uvek ne ide od ruke, ali marljivi su i vispreni majstori koji rade na njima i doći će dan kada će kompjuteri prevodilački zanat savladati. Dotle radimo sa ljudima.
Prevodioci. Retko fin svet. Tih, nenametljiv. Na ranu da ih priviješ. U tolikoj su ljubavi sa rečima da i do mucavosti znaju biti pažljivi sa njima. I zato su uglavnom svi dobri u svom poslu. Stoga je ponekad sasvim dobar izbor i prvi na kog naiđete.
Žarko Radaković
