Malo je takvih reči koje mogu da me nasekiraju kao izvesna jedna. Kad god se, na bilo kom poslu, nešto važno zbiva i priprema, evo te jedne reči, dođe i sedne mi pravo na glavu. Mlati nožicama samo da bi me što više nervirala. I svaki put moram da tražim nov način i nova mala vratanca na koja ću da je provučem kroz neki legitiman prevod sa engleskog na srpski. Dame i gospodo, predstavljamo vam EVENT.
Nije da je neprevodiva, više je nekad prosto neodređena. Iselila se iz jednog sporijeg sveta u kojem je imala određeno značenje, u naš svet takozvanog poznog kapitalizma u kojem se nešto neprestano organizuje i zbiva. Event = zbivanje? Ili, iZbivanje? Kao kad hoćemo da malo osvežimo naš kancelarijski život, pa priredimo nešto napolju, čisto da malo izbijemo iz kancelarije. Zbilja, priredba? Ova, na engleskom sasvim pristojna reč, čim krene da se probija u naša dvorišta, počinje nekako da se frankenštajniše. Sve je manje i prevodimo, i ja to sve bolje razumem. Događaj?! Nek ostane event, biće nam svima lakše.
Šta sve jedan event može da bude, posvedočio je svako ko je ikad morao da ga raščivijava u prevodu, naročito onom koji nije sasvim očigledan…Međutim, nekad nešto nije ni kongres, ni konferencija, ni svečanost, nego je prosto event. Nekakav događaj. A opet, ni taj naš događaj, odnosno happening (iliti, narodski rečeno, hepening), kako bi bio doslovan prevod na engleski, nije baš event.
Osim što izgleda ipak jeste!
Etimološki rečnik, naše najdraže mesto na celom internetu, pak, kaže: originalno, event je posledica “bilo čega”, rezultat koji proističe iz neke radnje, odnosno ono što se zbilo, to jest događaj. Od negde sredine XIX veka imamo frazu the course of events, koja, kao sled događaja, postoji i na srpskom.
Međutim, kad su tačno ti neodređeni eventovi došli kod nas? Sa stranim novcem, stranim firmama, stranim pravilima? U vascelom svakodnevnom korporativnom rečniku, gde ima žestoku konkurenciju sa raznim brifinzima i kick-off sastancima, event se stalno pojavljuje, kao motiv mrtve drage u poeziji romantičara. Ko se redovno bavi prevođenjem za potrebe neke firme koja pretenduje na to da bude moderna, taj prevodi u senci eventova.
Šta je, međutim, sa našom rečju događaj?
Da li je u mojoj glavi reč događaj uvek nešto čarobno, pa mi glupo da ga stavim u poslovni kontekst? Je li to zbog avanturističke literature mog detinjstva? Da bi meni nešto bilo događaj, izgleda, Tom Sojer i Haklberi Fin moraju da se zaglave splavom u nekom šipražju pored Misisipija…
Zbilja, jedan od najveselijih njenih sinonima je reč zgoda.
Ne jednom mi je palo na pamet da bi to bila lepa, zaigrana, valjana alternativa svakom eventu.
Kao u Čudesnim zgodama i nezgodama šegrta Hlapića.
U tom slučaju, umesto event management-a imali bismo upravljanje zgodama. Ili, još bolje, kako menadžment potiče od latinske reči za ruku (manus), dajte da stavimo lep prevod na srpski: rukovanje zgodama. To već zvuči kao posao za pravog čarobnjaka.
A onda se setim A Series of Unfortunate Events Lemonija Sniketa. Izgleda da je i event samo po sebi, negde daleko od ovog našeg kancelarijskog univerzuma, ipak nešto čudesno.
Sve što znam o Event Horizon teoriji iz astrofizike je da, posle određene tačke u svemiru, događaji prestanu da utiču na posmatrača.
Kao kad bi recimo, u univerzumu prevodioca, neke reči njega jednostavno prestale da sekiraju.
Nek’ ostane event.
Lena Kamenov
